Dejan Pejinović: Seniorske pripreme su osveženje za reprezentaciju Srbije
Reprezentacija Srbije okupila se u Banja Luci na dvonedeljnim pripremama, nakon kojih će nastupiti na jednom od jačih mitinga u regionu “Banja Luka OPEN“. Koordinator priprema i nacionalni selektor Srbije je Dejan Pejinović, trener jednog od najboljih plivača Srbije, Ivana Lenđera. Pitali smo Pejinovića nekoliko pitanja vezanih za trenažni ciklus u kome se nalaze plivači, kao i koji je značaj ovih priprema.
SwimOn: Kako ste zadovoljni sa dosadašnjim učinkom na ovim pripremama?
Pejinović: Pošto je većina plivača u pripremnoj fazi letnjeg ciklusa, prvu nedelju priprema je karakterisao uglavnom rad većeg obima dok je intenzitet bio sekundaran, mada je bilo i nekoliko intezivnijih treninga. Nekim plivačima nažalost veliki bazen predstavlja sam po sebi vanredni napor, pošto inače ne treniraju u 50m. Uslovi su solidni, četiri sata dnevno imamo tri staze za 11 plivača. Teretana i smeštaj su odgovarajući.
SwimOn: Reprezentacija Srbije se nije dugo okupila na pripremama, a da nisu neposredno pred ciljano takmičenje. Koliko plivačima znači kada su na okupu i imaju šanse da treniraju jedni sa drugima, u odnosu na to kada treniraju u matičnim klubovima?
Pejinović:U poslednje dve sezone poznati su razlozi zbog kojih se reprezentacija nije okupljala. Ovogodišnjim planom, uz neku racionalizaciju troškova, pripreme se realizuju sa većim brojem plivača. Atmosfera je dobra, sprovode se uglavnom individualni programi koje plivači plivaju u klubovima ali uz povremene zajedničke aktivnosti vezane za štafetne izmene, neke tehničke stvari, podvodna snimanja i slično. Takođe je bitno i sprovođenje celodnevnog režima rada u grupi, što u velikoj meri utiče na atmosferu u ekipi.
SwimOn: Nakon priprema reprezentacija nastupa na takmičenju “Banja Luka Open“. Koji će biti cilj ovog takmičenja, za plivače koji su bili na pripremama repreznentacije?
Pejinović: Većina plivača nastupa iz punog treninga tako da pravog rezultatskog opterećenja neće biti, ali svi žele što bolji nastup bez obzira na poziciju u sezoni . Mlađi članovi tima koji su pozvani na pripreme bez norme, probaće na ovom mitingu da dođu do B normi za SP, koje bi ih uvrstile u dalji plan i program praćenja i aktivnosti od strane saveza. Tu pre svega mislim na Ječanski Jelenu, Murtin Vanju i Lakatoš Kristijana.
SwimOn: Srbija je imala sjajan nastup u Londonu na Evropskom prvenstvu prošle godine u štafeti 4×200 slobodno. Ove godine se pokazalo da ima i jaku štafetu 4×100 slobodno. Kakve su šanse da se Srbija kvalifikuje u nekoj od ove dve štafete za nastup u Tokiju 2020. godine?
Pejinović: Cilj ovog leta biće plasman među prvih 12 na SP u Budimpešti, pre svega u štafeti 4×100 slobodno. Čak mislim da sa nekim vremenom od 3.15.5 je moguć i plasman u finale. Ta štafeta je posle sjajno isplivane trke na Četvoromeču jasno definisala da je visok plasman moguć i da je sa Andrejom Barnom realno vreme negde oko 3.16.0 ili ispod. Dvanaesta štafeta na prošlom SP u Kazanu plivala je 3.16.0, što je nama vrlo realno. Napominjem da će se ovaj plasman juriti na SP u Koreji za dve godine.
Štafeta 4×200 slobodno za plasman na OI mora da pliva oko 7.14, što je svakako realno. Plasmani obe stafete u finale EP, sledeće godine u Glazgovu ne bi trebalo da budu dovedeni u pitanje, ako zdravlje posluži plivače. Svi ovi plasmani su jako bitni i da bi se bilo u programu praćenja od strane Olimpijskok komiteta Srbije. Odlazak svake stafete na OI podrazumeva i striktna pravila vezana za individualne norme plivača, tako da samo štafeta mora ima bar dva člana sa otplivanom A individualnom normom u bilo kojoj disciplini, a da ostali članovi štafete mogu da idu samo sa B normom u disciplini koju plivaju u štafeti. Sve ovo je uz pretpostavku da se FINA pravila i kvote vezane za broj plivaca na OI neće menjati u narednom periodu.
SwimOn: Dosta država u Evropi i svetu imaju svoje trenažne centre. Da li mislite da je to jedan od načina napretka u ovom sportu i da li mislite da bi u budućnosti Srbija mogla da ima svoj nacionalni trenažni centar?
Pejinović: To je u ovom trenutku vrlo daleko od ostvarenja. Svakako sam mišljenja da je jedini put unapređenja seniorskih pa i junorskih rezultata u malim sistemima poput našeg osmišljavanje rada i funkcinisanja nacionalnih trening centara.
Da bi trenažni centar bio funkcionalan mora da se zadovolji mnogo kriterijuma počevši od materijanih i kadrovskih, pa do organizacionih. Dalje je potrebno da postoji uskladjenost i pozicioniranje trening centara u odnosu na visoko-školske institucije da bi plivači zadovoljili i ovaj jako bitan životni aspekt. Generalno uslovi rada u klubovima na visokom nivou uglavnom ne postoje tako da plivači mahom odlaze u Ameriku na školovanje ili nastavljaju studiranje u Srbiji uz potpun prekid bavljenja takmičarskim plivanjem. Svakako je ovo obimna tema koja zahteva dublju analizu i preduslove koji moraju postojati da bi se ideja realizovala.
