Mladen Tepavčević: Problemi nisu od juče
Danas selektor Islanda, a nekada reprezentativac Jugoslavije a kasnije i Srbije, Malden Tepavčević, na našu objavu o seniorskom plivanju u Srbiji ostavio je komentar koji svakako tera na razmišljanje. U svom komentaru Mladen se osvrnuo na glavne probleme koji su postojali ali koji postoje i danas u našim bazenima.
Ceo komentar možete pročitati na kraju teksta Seniorsko plivanje, proizvod sistema ili statistička greška a mi smo sa Mladenom porazgovarali još malo o ovoj temi.
SwimOn: U svom komentaru si naveo da su za klubove seniori samo trošak, a savezu donose budžet. Zašto misliš da je došlo do ovog paradoksa i kako ga prebroditi?
Mladen: Mislim da klubovi i savez nemaju zajedničku viziju za sport. Naravno da savez želi da ima olimpijsku medalju ili medalju sa velikih prvenstava, ako može i štafeta to bi bilo idealno jer što veći rezultat to je više budžetskih sredstava namenjeno savezu, što znatno olakšava život. Sa druge strane, kao što sam rekao, su klubovi kojima je u interesu preživljavanje, obezbeđivanje sredstava za opstanak kluba, termini u bazenu i plate trenera. S’ obzirom da već dugo godina ne postoji ozbiljno sponzorstvo klubova samim tim i problemi klubova rastu što se jedino rešava povećanjem broja članova koji donose članarine ili povećanjem samih članarina. Na žalost i jedna i druga solucija ne mogu se povećavati u beskraj. U trenutku kad su članarine previsoke roditelji neće moći da podnesu troškove sporta. Sa druge strane kad broj plivača preraste kritičan broj za staze ili kvalitet opada ili se mora zaposliti dodatno trener što opet povećava troškove kluba. Tako da se ceo sistem vrti u krug. Rešenje bi bilo da recimo troškove ili deo troškova oko seniora u svakom klubu preuzme savez na sebe čime bi se olakšao rad klubova, pomoglo se seniorima da duže ostanu u plivanju i samim tim dala se šansa onima koji su sporiji u razvoju ali su dovoljno uporni i vredni da dostignu svoj maksimum kasnije u plivačkoj karijeri. Ali za to treba da postoji saglasnost svih strana u plivanju, saveza, klubova, plivača i trenera. I mislim da to nije samo „bolest“ regiona već celog plivačkog sveta jer se sa sličnim problemima srećemo u svim zemljama gde plivanje nije stavljeno na viši rang – tipa zaposlenje seniora tj. nacionalnih plivača u državnim ustanovama (vojska, policija itd.). Samo u tim zemljama plivači seniori ne moraju da brinu za egzistenciju tj. delimično su materijalno obezbeđeni i mogu da se posvete plivanju na profesionalan način, a klubovi su oslobodjeni viška troškova oko seniora. Ali to nije pitanje ni klubova ni saveza već odnosa države prema svojim profesionalnim sportistima.
SwimOn: Pored seniorskih reprezentativaca Srbije, standardnih učesnika EP, SP i OI postoje dobri seniori koji imaju kvaltetne rezultate, ali nikada nisu dobili šansu za pripreme sa reprezentacijom ili malo pažnje kako bi podigli svoj nivo, samim tim i prosek Srpskog plivanja. Da li si se još negde susreo sa ovakvim tretmanom plivača?
Mladen: Definitivno taj problem postoji. Plivači koji su dobri se olako otpisuju i retko im se daje druga šansa . Rešenje bi bilo formiranje B tima koji bi učestvovao na takmičenjima manjeg ranga što bi omogućilo i plivačima A tima više odmora. Dešava se da plivači koji se spremaju za EP, SP, OI treba da učestvuju u manjem regionalnom takmičenju samo zbog prestiža i šalju se iz punog treninga tamo ili im se čak prekida trenažni proces da bi plivali malo brže od plivača koji ako se odmore i dovoljno motivišu mogu da plivaju na približno istom nivou. Na ovaj način se top plivači iz A tima demotivišu kao i potencijalni plivači B tima – “no win situation“. Ako se obrne razmišljanje, B-tim ide na manje takmičenje, A tim dobija prostor za rad i odmor – svi dobijaju a savez ima bazen pun motivisanih plivača . Međutim problem je, kao što sam rekao u komentaru na prethodni članak i u odnosu prema mlađim kategorijama gde se ne motiviše rad nego trenutno stanje tako da plivači koji su prirodno ranije krenuli sa razvojem dominiraju i imaju glavne pozicije u timu dok kasnije gube interesovanje kad napredak uspori i treba da se krene na ozbiljan rad. Mislim da bi balans između seniorskog i plivanja mlađih kategorija morao da se napravi kako bi se potstakao što duži ostanak u plivanju.
SwimOn: Koja je tajna zemalja, gde plivači i plivačice, iako nemaju rezultate koji bi bili dovoljni da se izbore za mesto u seniorskoj reprezentaciji, nastavljaju da se bave plivanjem duboko u seniorskim danima?
Mladen: Plivači nastavljaju sa bavljenjem plivanjem iz 2 razloga (ovo nije moja misao nego sam je pozajmio ali je istinita i dobro oslikava sliku):
1. Ako pobedjuju – što može biti samo jedan po disciplini.
2. Ako napreduju i dalje , vole da treniraju i vide smisao u plivanju – što može bilo koji plivač ukoliko ima trenera koji je motivisan za rad i sistem koji će mu pomoći da vidi smisao.
Za neke plivače to je odlazak na veliko takmičenje. Za druge odlazak na studije u USA, za treće je to druženje sa drugarima kroz svakodnevan rad. Ali treneri moraju da pomognu plivačima da nadju taj motiv i da ih vode kroz sam proces.
SwimOn: Šta je tebi kao seniorskom reprezentativcu prvo Jugoslavije pa Srbije i Crne Gore i konačno Srbije najviše smetalo i nedostajalo u toku karijere?
Mladen: Ja sam uvek plivao jer sam voleo da plivam, pogotovo da se takmičim, da vidim šta mogu bolje i dokle mogu da idem. Pare koje su i dalje male a nekada su bile još manje su mi bile najmanji motiv, ali velika takmičenja i pomeranje svojih granica su uvek bili dovoljno uzbudljivi da me održe u plivanju do 33 godine. Nedostajala mi je najviše saradnja sa drugima, i zbog toga danas kao nacionalni trener Islanda upravo insistiram na tome. Mi smo u plivanju duboko fokusirani na sebe i svoj tim, a svi ostali su neprijatelji koji hoće da nas pobede bilo pojedinačno ili klupski. Zbog toga se smanjuje saradnja među plivačima, trenerima i klubovima i limitira se znanje i iskustvo svih. Ako bi se poboljšala saradnja trenera (bez zavisti ili bojazni od „otimanja“ plivača ), ako bi se poboljšala saradnja plivača (bez gledanja na druge kao neprijatelje već saborce koji pokušavaju da ti pomognu i učine ti trening zanimljivijim i efikasnijim) i saradnja klubova (kroz podelu termina ili zajedničkih iskustava oko organizacije treninga ili same strukture grupa itd. ), plivanje bi tada procvetalo. Ako uzmemo primer univerziteta u USA, tu je gomila plivača iz celog sveta koji se bore da budu bolji ali isto tako da pomognnu timu i drugima da budu bolji, to je sistem čiji model možemo da posudimo i prilagodimo bilo kojij plivačkoj sredini.
SwimOn: Italija je sjajan primer zemlje koja je sprovela reformu i malo po malo postala prava plivačka sila, da li misliš da je u Srbiji to moguće?
Mladen: Da, ukoliko se profesionalizuje sport i plivačima se da mogućnost da žive od plivanja kroz obezbedjivanje egzistencije od strane države kao što sam rekao u prvom pitanju. Mi moramo da učimo od drugih i koristimo već postojece modele koji su prisutni oko nas i da ih prilagodimo našim uslovima. Uvek će biti par izvanrednih klinaca koji odskaču od mase, zadatak je napraviti sistem koji će da podržava tih par klinaca dok se ne napravi još 5-10-15 takvih.
SwimOn: Imaš li neku poruku za mlađe plivače ali i seniore u našim bazenima?
Mladen: Naravno. Dragi plivači seniori, juniori, kadeti, pioniri, masters i para plivaci. Svi ste vi zmajevi i carevi jer ste u plivanju a ne na ulici ili negde drugo. Sve počinje od sna, zato uvek sanjajte velike stvari. Druga stvar je, budite gladni znanja i pitajte trenere zašto , kako i koliko i tražite odgovor na sve. Treće, razgovarajte o plivanju, komunikacija je glavna stvar, naučite da pričate i da slušate . Nije sramota postaviti pitanje da bi naučili nešto ili razjasnili nešto, sramota je biti glup i misliti da sve znate o plivanju. Ceo život se uči i svaki dan smo pametniji i iskusniji. Svi pravimo greške ali to je sjajna stvar ako se iz toga nauči nešto novo.
