Potrebe za hranljivim materijama kod daljinskog plivanja
Za razliku od bazenskog plivanja, gde trke traju od 20ak sekundi do 16 minuta, u daljinskom plivanju plivači provode mnogo više vremena u vodi što zahteva posebnu pažnju kad je reč o unosu hranljivih materija.
Za plivanje na duge pruge (5,10,25km, pa i duže) potrebna je ogromna količina energije, koja se tokom višečasovnog plivanja mora nadoknađivati unosom hranljivih materija.
S obzirom da je daljinsko plivanje disciplina izdržljivosti jako je bitno da se trka ne počinje sa osećajem gladi. Pre početka trke neophodno je u gutljajima piti sportske napitke sa ugljenim hidratima i jesti slane grickalice, kako bi telo bilo dovoljno hidrirano i spremno za iscrpljujuće plivanje.
Zbog velike potrošnje energije i tečnosti tokom dugotrajnog takmičenja plivač mora da ima plan koliko će često piti vodu i unositi ugljene hidrate (preko sportski napitaka, banane, energetski čokoladica). Ako se ne napravi dobar plan, može se desiti da se potroše sve rezerve ugljenih hidrata, nakon čega počinje sagorevanje proteina.
Trošenje proteina dovodi organizam do dehidratacije kao i do neželjenog gubitka mišićne mase. U trenutku kada je plivaču potrebna voda ili energetski suplement, trener mu ih iz pratećeg čamca dodaje pomoću štapa sa čašicom.
Kada su uslovi trke ekstremni potrošnja energije je veća i brža, zbog čega je neophodno unositi ugljene hidrate u vremenskom intervalu od 15 – 20minuta. Češći unos ugljenih hidrata smanjuje rizik od grčeva i, u najgorem slučaju, kolabiranje tela.
Pored toga što trka traje više sati i što se neretko pliva u dosta hladnijoj vodi nego u bazenu, trka se može održavati i u morskoj vodi. Ovo je još jedan razlog zašto je neophodno često unositi čistu (“slatku“) vodu.
Izvor slike:https://cdn0.vox-cdn.com/
