Sebastijan Higl: Privilegija je raditi sa Nađom i Čabom

Sebastijan Higl je jedan od najuspešnijih trenera koga Srbija ima. Sa svojom sestrom, Nađom Higl, ostvario je sjajne uspehe. Srebrna medalja na Univerzijadji u Beogradu, srebro na Evropskom prvenstvu u Istanbulu i najznačajniji uspeh, sigurno je zlato na Svetskom prvenstvu u Rimu 2009. godine u disciplini 200 prsno, sa rezultatom 2:21.62, što je tada bio novi evropski rekord. Nakon rada sa Nađom, uspehe je nastavio da niže u radu sa Silađi Čabom. Silađi je tokom rada sa Sebastijan beležio finala na Evropskom i Svetskom prvenstvu, osvojio je zlato na Univerzijadi u Koreji na 50 metara prsno i postao jedan od četvoro plivača iz Srbije koji su otplivali A Olimpijsku normu za Rio. Rezultat koji je Silađi otplivao na 100 metara prsno, 59.79, trenutno je 42. na rang listi najboljih rezultata svih vremena u ovoj disciplini.

SwimOn: Radio si sa dvoje najboljih plivača prsnom tehnikom u Srbiji, Nađom Higl i Čabom Silađijem. Po tvom mišljenju, šta je kluč njihovog uspeha?

Sebastijan Higl: Moram da napomenem da se osećam izrazito privilegovano što sam imao priliku da radim sa takvim sportistima. Oboje imaju sličan karakter, onaj koji krasi velike šampione. Neverovatno su posvećeni, vredni, disciplinovani i samosvesni. Mislim da je ključ njihovog uspeha u tome što su bili dovoljno hrabri da u seniorskim godinama, nakon višegodišnje rezultatske stagnacije, donesu veoma tešku odluku, a to je PROMENA. Ona se odnosila na gotovo sve aspekte procesa priprema, ali najviše na tehničku. Bilo je potrebno mnogo truda, a pre svega strpljenja, ispraviti detalje koji su se tokom godina automatizovali. Nakon tri godine rada sa Čabom i velikog napretka, on se ne zadovoljava postignutim, već uvek analizira svoje plivanje, kritičan je prema sebi, svestan prostora za dalji napredak i sugestivan u trenažnom procesu, što smatram da izuzetno doprinosi njegovim uspesima. Nađa je bila neverovatno psihološki stabilna u takmičarskim uslovima, i zbog toga je uspela maksimalno da iskoristi svoj potencijal u ključnim trenucima. Uz sve to, oboje su odlučili da ostanu u Srbiji i nastave da se pripremaju u skromnim uslovima i ja sam ponosan na njih i na sve što su ostvarili do sad.

SwimOn: Tokom godina, prsna tehnika je najviše napredovala u svetu. Šta misliš da je uzrok tome, napredak u trenažnom procesu ili napredak u tehnici?

Sebastijan Higl: Mislim da su oba uzroka uzajamno povezana i jednako prisutna u rezultatskoj ekspanziji prsne tehnike u poslednjih 12 godina. Zanimljivo je da je do 2004. godine samo jedan plivač na svetu plivao 100m prsno ispod 1min (Kosuke Kitajima), do 2008. godine 6 plivača je probilo tu vremensku barijeru, 2012. godine njih 12, a do OI 2016. čak 23, među kojima je i Čaba Silađi. Zahvaljujući efikasnijem načinu tehnike plivanja, plivači su u mogućnosti da na treninzima pokriju veće obime svojom glavnom tehnikom (u ovom slučaju prsnom), bez straha da će doći do povreda. Upravo je to preventivno dejstvo najbitnija odlika tehničke pripreme.

SwimOn: Adam Peaty je na Olimpijskim igrama bio najdominantniji pobednik u bilo kojoj disciplini. Napravio je razliku između sebe i drugoplasiranog Cameron Van Der Burgh-a preko sekund i po razlike. Šta to on radi drugačije od ostalih?

Sebastijan Higl: Nažalost, nismo uspeli da ostvarimo saradnju sa njim i njegovim timom prošle godine dok su bili na pripremama u Dubai-u, pa nismo imali priliku da analiziramo njegovu tehniku, osim na velikim takmičenjima. Međutim, očigledno je da poseduje specifičan, agresivan stil plivanja, sa izraženim “lunge” pokretom (spuštanje tela u streamline položaj) čime ostvaruje ogromnu efikasnost. Sve do OI je bio konstantno dominantan na distanci u odnosu na ostale vrhunske plivače prsnom tehnikom, dok je podvodni  bio njegova najslabija tačka. Mislim da je mnogo napredovao u tom tehničkom elementu i da je to razlog zašto je ostvario toliku rezultatsku prednost u odnosu na Camerona i ostale plivače.

SwimOn: Bio si sa Nađom I Čabom na pripremama u Japanu. Tamo si imao priliku da radiš sa jednim od najboljih klubova u Tokiju. Kakvo je bilo to iskustvo i koliko je uticalo na tebe kao trenera?

Sebastijan Higl: Možda i najveće trenersko iskustvo, pored priprema sa Cameron vd Burghom u Pretoriji (Južna Afrika) u Januaru ove godine. 2010 godine smo bili gosti (sa nama je bio i dugogodišnji fizioterapeut naših plivača, Marko Bukvić) na Univerzitetu Tokai, gde je glavni trener naš veliki prijatelj Tsuyoshi Kato. Imali smo priliku da se uverimo u njihovu radnu etiku kojoj se čitav svet divi. Oni su maksimalno posvećeni svakom detalju na treningu. Tako su organizovani da su po stazi raspoređena minimum 2 studenta koji u glavnom setu mere broj zaveslaja, dužinu (m/s), frekvenciju (broj ciklusa/min) svakog plivača, tako da po završetku treninga momentalno imaju dostupne sve ove informacije. Glavni trener snima tehniku i daje savete u toku seta, ukoliko je potrebno nešto izmeniti. Ovakvom posvećenošću i svakodnevnim radom na tehnici uspeli su da nadoknade očigledan morfološki nedostatak koji imaju u odnosu na ostale plivače razvijenih plivačkih sistema. Jedini problem je bila jezička barijera, ali i pored toga smo mnogo toga naučili za samo 10dana provedenih u Japanu. Najbolja plivačica ovog kluba je Rie Kaneto, dugo je prisutna na svetskoj plivačkoj sceni i na svim velikim takmičenjima je bila veliki konkurent našoj Nađi. Nikada nije uspela da osvoji medalju na SP i OI, sve do ovog leta, kada je na OI u Rio de Janeiru osvojila zlatnu medalju u disciplini 200m prsno i svi smo bili neizmerno srećni zbog nje i njenog trenera, jer su dokazali da se strpljenje i težak rad uvek isplati.

SwimOn: Plivači iz Pančeva su imali velikih uspeha na međunarodnoj sceni proteklih godina. Da li su ti uspesi realni u odnosu na uslove koje plivači u Pančevu imaju?

Sebastijan Higl: U odnosu na ostale gradove u Srbiji, Pančevo trenutno ima solidne uslove, ali samo u toku zimske sezone. Međutim, i pored toga su uslovi daleko od onih u kojima treniraju plivači drugih zemalja koji su na nivou Nađe, Čabe i Anje (Crevar). Preko leta smo, već godinama unazad, prinudjeni da menjamo sredinu na duži vremenski period usled nedostatka optimalnih uslova za treniranje (hladna voda, termini prilagodjeni gradjanima itd.). U našem slučaju je porodica imala ogromnu ulogu i naši roditelji su bili najveća i jedina podrška u ostvarivanju najvećih uspeha. Nažalost, takvo je stanje i kod većine individualnih sportista u našoj zemlji, koji i pored toga ostvaruju velike uspehe na međunarodnoj sceni.