Strimlajn – “najvažniji“ element tehnike u plivanju?! – II DEO

Kao što smo najavili u utorak, danas ćemo postaviti II deo teksta na temu “Strimlajn – “najvažniji“ element tehnike u plivanju?!“

Tekst je napisao dugogodišni trener plivanja, entuzijasta u sportu i saradnik “SwimOn“ Andreja Andrić. Andrić je proveo 7 godina u plivačkom klubu “TENT“ iz Obrenovca, gde je bio glavni trener kluba.  Pre nego što je postao glavni trener kluba, radio je na obuci neplivača. Trenutno, je zaposlen u Badminton savezu Srbije, i radi kao trener predtakmičarske grupe u PK 11. April. Andreja je 2000 godine diplomirao na “Fakultetu za sport i fizičko vaspitanje“ u Beogradu.

II DEO

Uslovni plivač koji na jednom prosečnom treningu u velikom bazenu u proseku prepliva 5000 metara ima na raspolaganju 100 pokušaja da kvalitetno izvede ovaj element tehnike. U malom bazenu se broj pokušaja udvostručuje. Pomnožite te vrednosti sa nedeljnim i mesečnim brojem treninga i verovatno ćete dobiti trocifrenu vrednost. Kod plivača koji plivaju veće obime se pomenute vrednosti uvećavaju. Zanemarivanje ove mogućnosti od strane plivača i trenera se, u najboljem slučaju, svodi na neracionalno korišćenje vremena i prostora u bazenu. Znatno veći problem predstavlja činjenica da će plivač na trci elemente izvoditi upravo onako kako ih je, u najvećoj meri, izvodio na svakom treningu.

Mala digresija…

A sada pomnožite ukupan broj sati treninga u bazenu sa cenom jednog sata iznajmljivanja bazena. Verovatno ćete dobiti šestocifrenu vrednost… Previše cifara da bi se bilo šta u toku treninga zanemarivalo i shvatalo olako!

Strimlajn je element tehnike koji se primarno izvodi u vodi, a plivači pored treninga u bazenu izvode i treninge na suvom. Šta se dešava sa treninzima na suvom kada je u pitanju strimlajn? Znatan obim treninga na suvom je usmeren ka usavršavanju sposobnosti plivača da uspostavi i zadrži stabilan položaja tela dok izvodi različite kretnje. Upravo to je jedan od preduslova za povećanje efikasnosti za vreme plivanja. Verovali ili ne, strimlajn se najbolje usvaja i usavršava na suvom. Stvaranje predstave o izgledu idealnog strimlajn položaja i stvaranje osećaja koji kasnije treba da se prenese i kvalitetno primeni u vodi, učenje plivača da razlikuje i prepoznaje najsitnije detalje korišćenjem propriocepcije i kinestezije se najbrže realizuje pre svega na suvom, a kasnije i kroz kombinovanje vežbi na suvom sa identičnim ili različitim vežbama u vodi.

Kada je u pitanju nastup plivača na takmičenjima, primena ronjenja u strimlajn položaju iz dana u dan sve više dobija na značaju i praktično može da se nazove globalnim trendom. U relativno kratkom vremenskom periodu se došlo do to toga da nekoliko elitnih plivača koji su uspostavljali prednost i bili prepoznatljivi po brzini i dužini ronjenja u strimlajn položaju dobiju ozbiljnu i izuzetno brojnu konkurenciju upravo u tim segmentima trke. U pojedinim krugovima ovaj element ima epitet “pete plivačke tehnike“.

Da li postoji razlika  u značaju korišćenja brzog ronjenja u strimlajn položaju kod različitih disciplina? Lično mišljenje je da je podjednako značajno kod svih disciplina pod uslovom da dužina i trajanje bude odmereno prema karakteristikama datih disciplina i zahtevima vezanim za postizanje i održavanje optimalne vrednosti željene srednje brzine plivanja. Rezultat uslovnog plivača koji se takmiči u disciplinama na 50m izuzetno mnogo zavisi od brzine koju ostvari na prvih 15 metara trke. Slično se dešava i kod uslovnog plivača koji se takmiči u disciplinama na 100m, s tim što on ima priliku da neznatno poveća vrednost srednje brzine plivanja i posle okreta. Imajući u vidu izuzetno male razlike u vrednostima ostvarenih rezultata u disciplinama sprinta, čak i neznatno povećanje srednje brzine, osvarene na svakoj dužini bazena na račun nešto veće srednje brzine posle okreta, ume da bude značajno i da napravi razliku između osvajača medalja i onih koji to nisu, odnosno plivača koji su se kvalifikovali u narednu etapu takmičenja i onih koji to nisu uspeli. Sa porastom dužine staze se povećava broj okreta i broj prilika da se plivač relativno kratko (ili dugo) kreće većom srednjom brzinom u odnosu na srednju brzinu koja se ostvaruje plivanjem. Takođe, srednja brzina preplivavanja dužine bazena se neminovno smanjuje sa povećanjem dužine takmičarske deonice dok srednja brzina ronjenja u strimlajn položaju trpi znatno manje promene, što povećava razliku između dve vrednosti i značaj veće brzine ostvarene posle svakog okreta u krajnjem rezultatu. Žargonski, većom brzinom ronjenja u strimlajn položaju posle okreta se u manjoj ili većoj meri “vadi prosek“. Isto važi i u situacijama u kojima se poredi plivanje “bržim“ i “sporijim“ tehnikama (kraul/delfin vs. leđno/prsno). Pod pretpostavkom da uslovni plivač, koji u velikom bazenu pliva disciplinu 1500 metara slobodno, posle svakog okreta na račun kretanja u strimlajn položaju ostvari samo 0,2 do 0,3 sekunde prednosti na račun kretanja u strimlajn položaju, on bez preterano većeg utroška energije može da popravi konačni rezultat u toj disciplini između 5,8 i 8,7 sekundi, što u modernom plivanju predstavlja značajan napredak. Kao što je već pomenuto, u malim bazenima se sve vrednosti udvostručuju.

Dosta argumenata je navedeno. Kako ih približiti plivaču? Kako doći u situaciju da svaki plivač maksimalno iskoristi benefite kretanja u strimlajn položaju? Kada početi sa lobiranjem i isticanjem značaja strimlajn položaja?

Odgovor je: ODMAH!

Čim se budući plivač pojavi na bazenu (bez obzira da li je natprosečno, prosečno ili ispod proseka nadaren za plivanje) i uključi se u organizovano bavljenje plivanjem, odmah mu treba dati do znanja šta je “najvažnija“ stvar u plivanju. Obzirom da je posao trenera da pravilno formira plivača, i to ne samo u bazenu, lično smatram da jedna od prvih rečenica kojom trener treba da se obrati polaznicima, između ostalog, treba da bude upravo pitanje: Da li znate šta je najvažnija stvar u plivanju? Takođe smatram da najveći broj ljudi najbolje zapamti ono što im se prvo saopšti u susretu sa novom pojavom, pod pretpostavkom da se saopšti na adekvatan način. Ako odmah posle pitanja usledi i odgovor i ako se poput mantre ponovi dovoljan broj puta, velika je verovatnoća da će budući plivač pravilno i obilato koristiti ovaj element. Naravno, u prvih nekoliko godina bavljenja plivanjem konstantno treba naglašavati važnost strimlajn položaja, argumente koji to podržavaju i njegovu povezanost sa ostalim elementima tehnike.

Zbog svega što ide u prilog važnosti ovog elementa tehnike, strimlajn položaj i kretanje u strimlajn položaju ne bi smeli da budu stvar slobodnog izbora plivača i trenera u treningu i takmičenju. Po formi slični elementi postoje u svakoj sportskoj grani. Jako jednostavni, a neverovatno važni. Poput “zicera“ i slobodnog bacanja u košarci.

“Možeš da šutneš na koš sa pola igrališta i da promašiš, ali zicer i slobodno bacanje MORAŠ da pogodiš“!

Prvi deo ovog članka pročitajte OVDE.

Fotografija: www.simplyswim.com