Tri načina učenja novih veština
Svaki trener ima svoj stil učenja. Neko voli da objašnjava, neko da demonstrira, a neki nalaze i druge alternativne načine da objasne neku novu veštinu. Svako dete/osoba je različita i postoji velika verovatnoća da će vas neka razumeti bolje od drugih i obrnuto. Evo tri osnovna pristupa učenju, koje možete koristiti tokom treninga, kako bi bili sigurni da će vas većina razumeti:
-
Vizuelni – 65%
-
Kinestetički – 30%
-
Verbalni – 5%
Vizuelni
Smatra se da ovoj grupi pripada većina osoba koju ćete podučavati. Ova grupa će najbolje učiti kroz slike, video snimke, dijagrame, pisane zadatke i demonstraciju. Neki svesniji će vam čak i reći “pokaži mi“, nakon vašeg mukotrpnog pokušaja da nešto usmeno objasnite. Procenat ovih osoba je sve veći, a posledica toga je tehnologija koja funcioniše po vizuelnom principu.
Kinestetički
Osobe iz ove grupe se mogu podeliti u dve podgrupe, one koje uče najbolje kroz pokret i osobe koje uče kroz dodir. Ovakve osobe često gube koncentraciju kada nema otpora (stimulusa) koji trebaju da savladaju. Često se oslanjaju na sopstveni osećaj i kada ga nema, mogu se izgubiti u određenim vežbama. Često ćete čuti od osoba koje su naklonjene ovom načinu učenja da kažu “hoću ja da probam to“. Možete takođe probati da manipulišete njihove pokrete na suvom, kako bi bolje upili neki novi pokret.
Verbalni
Osobe koje pripadaju ovoj grupi najbolje će učiti usmenim objašnjavenjem trenera, raspravom, korišćenjem ključnih reči. Ovakve osobe i same uče čitajući na glas, ili se preslišavaju na glas. Na treningu ih možete pitati da ponove nešto što ste rekli, kako bi sami sebe čuli opet i bolje memorisali informaciju.
Nakon ove podele možete se upitati “kako da znam kome da objašnjavam kako“. Ova dilema je veća, što je grupa sa kojom radite veća. U tom slučaju, najbolje je da pokrijete sva tri načina i budete sigurni da ste iskoristili najviše od treninga.
