1

Milorad Čavić: Gde su oni koje smo nekada slavili?

Svi koji plivanje prate manje ili više, pa čak i oni koji ga možda ne prate uopšte, na sam pomen ovog sporta gotovo uvek postave jedno isto pitanje „Gde je i šta radi Milorad Čavić?“. Čovek koji je ispisao istoriju plivanja u Srbiji. Plivač koji je otplivao najneizvesniju i najkontroverzniju trku ovog sporta. Popularni Milo sada je trener i edukator u SAD, svoje znanje i iskustvo nesebično deli širom američkog kontinenta, ali kako ističe idalje uči. O svojoj trenutnoj svakodnevici, ličnim podvizima, egu ali i aktuelnim promenama u rukovodstvu Plivačkog saveza Srbije govorio je za SwimOn.

Nedavno si pokrenuo svoju „Swim with Milo“ plivačku kliniku, koji su glavni ciljevi i ko su korisnici tvoje klinike?

2018. godine sam postao prvi trener “King Aquatic Club-a” u blizini grada Sijetla, u drzavi Vašington. Uporedo sam otvorio firmu, “Swim with Milo,” preko koje sam držao časove i radionice deci iz kluba, a kasnije se proširila u pravcu konsaltinga za plivače, trenere, kao i mentorstva za pojedince i grupe u svim sportovima. Lično držim višednevne radionice i predavanja za trenere, a trudim se jednom mesečno da organizujem radionice u kojima ugostim trenere i plivače svetske klase kako bi moji klijenti čuli drugu (ali često sličnu) perspektivu.

Ispratili smo da su se klinici priključili Brent Hayden, Mike Bottom, Ray Woods, kako bi sumirao te saradnje? Koliko je generalno udruživanje velikih plivačkih umova važno za razvoj našeg sporta?

Kako sam se polako povlačio iz uloge trenera ka ulozi predavača, osvestio sam koliko je zapravo komplikovanije objasniti neke pojmove koje su meni kao sportisti bili potpuno prirodni. Pohađao sam sve moguće onlajn edukacije i posećivao mnogobrojne seminare velikih plivačkih umova da bih umeo da pojednostavim pojmove svojim klijentima. Kako je prolazilo vreme, klinika je dorasla do nivoa do kog sam znao da mogu da “pokrijem” vreme i usluge najvećih imena koje obično samo sportski savezi mogu da priušte. Svakog meseca izložim svoje klijente najvećim imenima u oblasti našeg sporta, i radujem se prilikama da i ja čujem i naučim nešto novo, a za ovo poslednje mora čovek/trener da potisne malo (više) svoj ego. Koliko mi je poznato, mislim da sam jedini u Americi koji nudi takve prilike, a smatram da usput sebi činim veliku uslugu što se udružujem sa drugima.

U Srbiji je primetan porast među trenerske i među klubske saradnje, kako ti vidiš ove promene i šta bi poručio mladim kolegama u našoj zemlji?

To su sjajne stvari, i poručio bih da nastave tako, ali i da se dogovaraju o zajedničkim treninzima početkom svake sezone, uključujući letnje, zimske i prolećne cikluse. Deca uživaju u energiji novih sparing partnera, a često valja da čuju nešto novo ili čak poznato ali drugim glasom!

Verujemo da si ispratio promenu u predsedničkoj fotelji Plivačkog saveza Srbije, iz tvog iskustva, koliko promene u rukovodstvu mogu da utiču na nacionalne rezultate?

Kako u privatnom sektoru, tako i u sportu – rukovodjstvo je sve! Godinama je evidentno loše vođen Plivački Savez, od neodgovornih odluka do koruptivnih radnji, pa smo zato kao savez bili kažnjeni 2016. godine. Svestan sam da je lakše spekulisati sa strane sta nije valjalo, ali objektivno se kao društvo nalazimo u veoma teškom položaju. To je sve zahvaljući nezalaganju prethodnog saziva, od upravnog odbora, sve do administrativnog direktora.

Šta bi rekao da su glavni izazovi sa kojima će nova predsednica morati da se uhvati u koštac?

Jasno je da nam je loše vodjena “firma,” i da smo zato godinama “gladni” rezultata. U nedostatku budžeta koje smo nekada imali, smatram da je kreativnost najveći izazov gospodje Žugić. Moramo da gledamo na budućnost vedrim očima koje su usmerene na pronalaženje rešenja, umesto uobičajenog odgovora: “Ma, ne moze to tako”. Ako smo sportskog duha, nema “ne moze“. Ponavljam da bi čak i svaka privatna firma donela sve neophodne odluke kako bi preživela, a ne bi gledala budućnost kroz prste. Ako je jedna Nađa Higl mogla da se uzdigne iz bednih uslova u Pančevu, biće drugih, a za to treba imati volje!

Po završetku glasanja gospođa Žugić izjavila je da želi da vrati plivanju staru slavu, smtarajući pod tim osvajanje medalje na Olimpijskim Igrama, da li misliš da su to realne najave?

Smatram da je predsednica Žugić po šablonu odgovorila na pitanje koji su ciljevi PSS, što je OK. Jeste cilj svakog sportskog saveza da ima osvajača medalja na evropskim, svetskim prvenstvima i Olimpijskim igrama. Ono što je u meni izazvalo reakciju jeste deo izjave da se “vrati stara slava.” Gde su oni koje smo nekada slavili? Predlažem da nas prvo vrati na dan, dva ako ne i 4, da makar podelimo deci i trenerima šta smo naučili u radu u inostranstvu. Pružam ruku gospođi Žugić da budem prvi, koji ima ne samo šta korisno da podeli, već neko ko ima želju da gradi temelj za olimpijske medalje za 8 godina. Ako se nada medalji na ovim ili sledećim OI, podsetio bih je da je put do medalja maraton, ne sprint. Takođe bih posavetovao i da izgradi temelj svoje političke karijere onako kako je grade svi sportisti – da svakog dana nešto dobro uradi, sa namerom i željom da se posle “365” učinaka nešto stvori. Garancije nikada nema, ali ćemo zbog tih malih učinaka napraviti pozitivan pomak!

Da li očekuješ da će ova promena dovesti do nekih pomaka u tvom slučaju i procesu namirenja dugovanja od strane PSS? Da li ti se iz Saveza neko obratio u poslednje vreme i u kojoj fazi je proces?

Ne očekujem promene u mom slučaju, ni da će se dug isplatiti. Po tom pitanju mogu samo Zoran Gajić i Aleksandar Vučić da odluče kakvu će poruku da pošalju domaćim sportistima i buducim herojima u zemlji i dijaspori. Ove godine očekujem da ću na sudu dobiti PSS, a preostalo je još da izađu moja dva svedoka, i eventualno veštačenje odštete. Za početak bih se zadovoljio da mi krene mesečna isplata, jer u maju punim 40 godina, a kako brzo prolazi vreme, sećam kao juče da sam se popeo na postolje sa majicom “Kosovo je Srbija!”

Photo: The Guardian


Mina Mastilović

Mina Mastilović, rođena u Beogradu 1991. godine. Član PK 11.april od 2004. godine kada je počela da se bavi plivanjem. Nekoliko godina trenirala je u Banja Luci kod trenera Gorana Grahovca a zatim i u PK 'Spartak-Prozivka' iz Subotice. Osvajačica više medalja na plivačkim prvenstvima Srbije, pobednica i rekorderka nekoliko maratona u Srbiji i Crnoj Gori. Do sada najveći plivački uspesi učešće na Fina Open-water Svetskom kupu (19km) Jarak-Šabac 2013. godine, FINA Svetskom kupu u Budimpešti 2018. kao i zlatne medalje na državnom prvenstvu Srbije u apsolutnoj konkurenciji. Diplomirala je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu dok je diplomu za Operativnog trenera plivanja stekla na Visokoj strukovnoj školi u Subotici.

1 komentar

  1. Prijatelju,u plivanju danas rade „dunsteri“ koji čekaju platu ! Bili “ plivači sa 13 god i sada „sve znaju“! Propast sistemska u skoro sportovima!!! Pogotovu sa loptom.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *