Tajne savršenog starta
Start trke sigurno je jedan od najbitnijih elemenata svakog nastupa. Zapravo, start vam može doneti između 0.8 i 26,1% ukupnog rezultata u zavisnosti, naravno, od dužine trke.
Očigledno, za vrhunske plivače bitno je da usavrše svoj start.
Start plivačke trke se definiše kao vreme od startnog signala do trenutka kada glava plivača pređe oznaku na 15m. Elitni plivači obično svoj start izvode između 5.5 i 7 sekundi, u zavisnosti od pola i tehnike kojom plivaju.
Plivački start sastoji se od 4 faze
- faza „na bloku“
- faza leta
- podvodni
- završna faza-slobodno plivanje
Izraženo u procentima, start trke elitnih plivača može se predstaviti ovako: 11% ( 0.74s) čini fazu na bloku, 5% (0.30s) čini fazu leta, 56% (3.69s) je podvodni i 28% (1.81s) slobodno plivanje.
Faza „na bloku“ : Vreme od zvučnog signala do trenutka kada se stopala odvoje od startnog bloka.
Faza leta: Vreme od kada se stopala odvoje od startnog bloka do trenutka kada plivač zaroni u vodu.
Faza podvodnog: Period izmđju ulaska u vodu i trenutka kada glava plivača izroni na površinu vode.
Završna faza: slobodno plivanje od trenutka izranjanja na površinu do 15og metra.
Podvodna faza je najduži deo starta i odlučujuća je za efikasnost početka trke, utiče čak do 95% na vreme plivanja u prvih 15m trke. Zapamtite, plivač je i najbrži baš u trenucima podvodnog plivanja nakon starta.
Šta je ono što čini savršeni start?
Važno je zapamtiti da najbolji starter nije uvek onaj plivač koji prvi dodirne vodu. Najbrži je uvek onaj koji održi najveću brzinu najduže po ulasku u vodu.
Pre dodira sa vodom plivač mora naučiti da do maksimuma razvije svoju odraznu horizontalnu brzinu ujedno smanjujući i vreme reakcije ali čak i ukoliko plivač popravi svoju brzinu odraza i leta, to neće uticati na poboljšanje celokupnog starta bez optimizacije “ podvodnog“.
Postoji mnogo faktora koji, nakon što plivač uskoči u vodu, utiču na održavanje brzine u podvodnom i uopšte brzine početka trke. Ti faktori uključuju:
- održavanje „strimlajn“ položaja što je više moguće
- započinjanje delfin kikova u podvodnom nakon otprilike 6m
- stvaranje kretanja u podvodnom samo pomoću stopala i nogu
Plivač takođe može menjati dubinu na kojoj „pliva“ tj. radi podvodni, što utiče i na količinu otpora koju mu voda pruža kao i na putanju podvodnog plivanja. Dakle, tajming prvog „kika“, maksimalna dubina i putanja podvodnog imaće najveći uticaj na celokupno izvođenje starta.
Ukoliko je maksimalna dubina podvodnog prevelika, plivaču će trebati više vremena da dođe do površine, a opet ukoliko je dubina premala, otpor sila koje utiču na plivača će biti veći.
Slično tome, započinjanje prvog kika prerano takođe će povećati količinu otpora na plivaču.
Nizom istraživanja i brojnim teoretskim analizama dobijeni su proračuni idealne putanje podvodnog prikazani na slici ali optimalna putanja za svakog plivača zavisi od njegovih antropomotoričkih karakteristika kao i od njegovih sposobnosti izvođenja kika.
Koristeći ove preporuke plivači su u mogućnosti da stvore idealnu putanju svog podvodnog kretanja i time smanje otpor koji deluje u suprotnom pravcu i usporava plivača. Kao rezultat toga oni će biti u mogućnosti da održe najveću brzinu mnogo duže i tako poboljšaju čitav svoj start.
Pogledajte kako podvodni radi najbolji plivač svih vremena, Michael Phelps.
