Ivan Lenđer: Plivanje me je spremilo za život koji me dalje čeka
Ivan Lenđer je zvanično okončao svoju karijeru. Dvadesetosmogodišnji plivač iz Zrenjanina jedan je od najboljih plivača Srbije.
U mlađim uzrastima pokazivao je veliki potencijal obarajući gotovo sve rekorde Srbije u mlađim uzrasnim kategorijama. Prvi značajniji nastup imao je EYOF-u, gde je zabeležio 4. mesto na 100 delfin. Godinu dana kasnije, sa šesnaest godina napravio je veliki podvig osvajanjem zlata na svetskom juniorskom prvenstvu, koje se održalo u Rio de Žaneiru. Sa rezultatom 54.31 postavio je rekord šampionata i postao prvi i od sada jedini svetski juniorski prvak iz Srbije. Godinu dana kasnije pokazao se i na juniroskom prvnestvu Evrope, gde je trijumfovao na 100 delfin sa 53.21, što je tada bio i novi rekord šampionata. Na istom prvenstvu osvojio je i srebro u disciplini 50 delfin. 2008. godine na EJP dolazi do duplog zlata na 100 i 50 delfin, gde je u obe discipline oborio rekorde šampionata sa 52.53 odnosno 24.12. Iste godine prvi put nastupa na Olimpijskim igrama u disciplini 100 delfin, kao osamnaestogodišnjak.
U seniorima najveći uspeh postigao je 2009. godine osvojivši bronzu na 100 delfin sa 49.79. Do odličija na EP u 50 metarskom bazenu najbliži je bio 2012. godine, kada je zabeležio 4. mesto,a bronza mu je izmakla za 14 stotinki. U kolekciji medalja poseduje 4 zlata i dva srebra sa Mediteranskih igara. Iza Lenđera je veliki broj finalnih i polufinalnih trka na Evropskim i Svetskim prvenstvima. Kao iskusni senior i kapiten reprezentacije bio je jedan od ključnih plivača, koji su štafetu Srbije doveli do finala u 25. metarskom bazenu, kao i u 50. metarskom bazenu.
SwimOn: Čuli smo da si nakon EP odlučio da završiš plivačku karijeru, šta te he navelo da doneseš tu odluku?
Lenđer: Da, poslednja trka mi je bila 100 m. kraul u Glazgovu. Odluka je pala početkom godine. Jednostavno sam izgubio motivaciju. Došao sam usituaciju da mi je bilo apsolutno sve jedno da li sam prvi ili poslednji na takmičenjima, odlazak na trening mi je predstvaljalo mučenje. Mislim
da je to donekle i normalno i da se svakom profesionalnom sportisti desi to. Proveo sam u bazenu 22 godine i mislim da je to veliki razlog, zasitio sam se. Naravno, dodatno su toj odluci doprineli loši uslovi u kojimasam trenirao.
SwimOn: Šta smatraš najvećim uspehom u svojoj karijeri?
Lenđer: Najvećim uspehom smatram što sam stekao prijatelje za ceo život i iskustvo koje ne može da se meri ni sa jednom medaljom. Kroz plivanje sam prošao i kroz ono najlepše ali i najružnije trenutke i upravo plivanje me je tako reći spremilo za život koji me čeka dalje.
SwimOn: Kada bi mogao da ponoviš jednu trku iz svoje karijere koja bi to bila i zašto?
Lenđer: Ta trka bi definitivno bila 100 m. delfin u Rio de Žaneiru 2006. godine. Tada sam uspeo sve da uradim kako treba. To tek vidim sad posle svih ovih godina i svih ovih trka. Za nekog ko je tek ulazio u profesionalne vode plivanja bilo je neverovatno dobra trka.
SwimOn: Kako je plivanje uticalo na tvoj život, šta ti je najviše donelo a šta oduzelo?
Lenđer: Uticalo je tako da sam naučio da cenim rad, trud i disciplinu. Plivanje me je naučilo da budem istrajan i da ne odustajem od svojih ciljeva, ne samo u plivanju već u životu generalno. Stekao sam prijatelje za ceo život. Da mi je oduzelo nešto ne bih rekao. Možda to neko standardno odrastanje, tinejdžerske dane, ali opet sam sve to na neki način proživeo uz društvo sa bazena.
SwimOn: Koji su ti dalji ciljevi, hoćeš li ostati pored bazena?
Lenđer: Odlazim za Dubai i nastavljam da radim kao trener naravno. Poslednje četiri godine sam se uvodio u trenerski posao. Poslednjih godinu dana sam shvatio da su mi rezultati dece koje sam trenirao postali važniji od mojih rezultata. Njihova sreća i osmeh kada poprave rezultat ili osvoje medalju su me ispunjavali u potpunosti i naravno da ću se truditi i dalje da ulepšavam deci plivanje na taj način.
SwimOn: Tokom svoje karijere si kao i dosta vrhunskih sportista koji treniraju u Srbiji, imao prepreke na puti do ostvarivanja svojih ciljeva. Šta je po tvom mišljenju najveća boljka srpskog plivanja i generalno bavljenja sportom u Srbiji?
Lenđer: Plivački svet u Srbiji je u velikom problemu jer se na plivače ne gleda dugoročno. Jednostavno sva finansiranja klubova, termini itd. zavise od ekipnih plasmana na pionirskim i kadetskim prvenstvima. Klubovi su jednostavno primorani da tako reći ”prže” decu u mlađim uzrastima i
onda dolazimo u situaciju da nam deca odustaju od plivanja već sa 14-15 godina. Prosto se zasite od obima plivanja i ne ostavlja se prostor za napredak. To je jedan od problema što se tiče samog sistema. Pored toga naravno večita priča, uslovi. Kod nas u državi se jednostavno vrednuje isključivo medalja osvojena u olimpijskoj disciplini u olimpijskim uslovima, odnosno 50 m. bazenu. Srpskom plivanju to fali jako, termina i 50 m. bazena kako bi se plivači adekvatno pripremali. Plivač koji se sprema za Olimpijske igre mora da ima 50 m. bazen tokom cele godine, bez toga ne
treba od njega očekivati ništa. Svestan sam da su finansije problem kod nas, ali na tako neke stvari bi moglo da se utiče kada bi se na plivanje gledalo na malo drugačiji način.
SwimOn: Šta za tebe znači plivanje u štafeti reprezentacije?
Lenđer: Za mene je ta štafeta uvek imala poseban značaj još u mlađim kategorijama sa klubom. Nekako je ta štafeta taj ekipni deo plivanja, koji je naravno individualni sport. Prvi ozbiljniji nastup u štafeti smo imali 2006 na juniorskom svetskom kada smo bili četvrti i gde nam je izmakla
medalja za par stotinki. Velika je odgovornost u tim štafetama svakog pojedinca da ne razočara pre svega svoje drugare i jednostavno se uvek daje 110% u tim štafetama. Iskreno se nadam da će Srpsko plivanje i dalje negovati taj timski duh u reprezentaciji i da će te štafete ostati kao nešto
po čemu će svi da nas prepoznaju.
